Kako isceliti unutrašnje dete?

Svi smo mi nekada bili malo dete. Svako od nas je rastao i učio od svojih modela, roditelja, staratelja, vaspitača, i iz svojih iskustava. Iskustva su različita, postoje ona lepa kada smo se smejali grohotom, radovali, plesali, pevali ali i ona manje lepa do traumatična.

Dečak iz komšiluka vam je uzeo igračku, plakali ste neutešno. Možda su vas grdili? Rekli vam DOSTA i poslali vas u ćošak, drugu sobu, dok ne razmislite o svojim postupcima i vratite se sa izvinjenjem. Šta ste sve radili da biste dobili odobrenje mame i tate, suštinski se plašeći da ne prestanu da vas vole, da vas ne napuste, jer ste duboko u sebi znali da je napušteno mladunče u divljini najčešće osuđeno na smrt.

Pošto nam je presudno da preživimo, ćutali smo, gutali smo i hranu koju mrzimo i emocije koje su nas razjedale iznutra, jecali smo krišom, prestajali sa skakanjem i smehom da ne bi bila igračka plačka, poštovali roditelje nakon batina jer se tako poštovanje stiče, učili koliko je život težak i koliko je potrebno truda da bismo zaslužili ljubav, čokoladu ili omiljenu Barbiku.

Kaže se da je detinjstvo najsrećnije i najbezbrižnije doba. Neki će se složiti a neki i ne baš.

Iskustva koja smo imali u prve 3 godine, oblikuju naš način na koji doživljavamo svet, ljude, sebe.

Da li nam je važna sigurnost, da li smo nepoverljivi, posesivni u vezi, stidljivi, samouvereni, ljubomorni...? Većine najranijih iskustava se i ne sećamo ali naša neurologija pamti svaku emociju koja nas je preplavljivala. Iskustva koja su se ponavljala više puta ostavljaju za sobom potisnute emocije koje možemo nositi u sebi sve do danas. Ta iskustva mogu biti ona koja su činila da se osećamo lepo, vredno, zadovoljno, srećno, pametno, spretno, voljeno, ili ona koja su činila da se osećamo suprotno od toga. I jedna i druga oblikuju naš doživljaj stvarnosti, pitanje je samo kojih smo imali više. Ako niste sigurni koja iskustva su dominirala u vašem najranijem detinjstvu, razmislite šta je za vas život? Borba, igra, ljubav, strepnja, ili...?

Ti zapisi mogu dovesti do depresije, anksioznosti, manjka osećaje lične vrednosti, destruktivnih ponašanja, nekorisnih navika, zavisnosti, krajnosti u ponašanju, čak i hroničnih oboljenja.

Takođe različiti nezdravi odnosi, nerazumevanja sa roditeljima, decom, partnerom, takođe mogu biti uzrok neprocesuiranih emocija i iskustava.

Volela bih da odmah nešto razjasnim, nijedan normalan roditelj se ne probudi sa idejom da zagorča život svom detetu. Roditelji rade najbolje što su u sposobni u tom trenutku. Možemo preuzeti model ponašanja naših roditelja, a možemo naučiti drugačije.

Sada znamo da možemo bolje, da možemo oprostiti, otpustiti i isceliti svoje unutrašnje dete, da bismo mi bili dobro ali i da bismo bili bolji za svoju decu.

Nikad nije kasno za srećno detinjstvo!

Ričard Bendler je rekao: “Nikad nije kasno za srećno detinjstvo“ i to je veoma tačno. Kada smo bili dete, nismo imali znanja, sposobnosti, potencijala da sagledamo analitički, razumemo i nosimo se sa svim, danas znamo da možemo isceliti svoje unutrašnje dete i dati mu svu ljubav, nežnost, razumevanje i sigurnost ovoga sveta, kako bismo bili u stanju da otpustimo sav taj pretežak teret sa naših leđa, koji najčešće uopšte i ne pripada nama.

Odrasti!

Moderno društvo smatra poželjnim da što pre odrastemo i potisnemo svoje unutrašnje dete. Iako fizički sazreli, veliki broj odraslih uopšte i nisu odrasli u nekim važnim aspektima života.

Mnogi ne umeju da porade na strahovima, tugama, i ostalim emocijama koje su ostale zamrznute u vremenu.

Kada nas boli zub odemo kod zubara, ne čekamo da prođe samo od sebe, jer znamo da neće. Kada nas zaboli duša, najčešće bol prekrijemo ćebetom ili čokoladom i čekamo da prođe. ZAŠTO?!

Trošimo ogromnu količinu energije držeći emocije potisnute.

Emocije su energija, što ih više potiskujemo snaga kojom eksplodiraju je veća. Poput ekspres lonca, često se desi da kada se najmanje nadamo ono što ne želimo poput bombe izađe na površinu, a tada najčešće ne znamo šta ćemo sa tim, nedostaju nam pravi alati. I tada možemo drugim ljudima da delujemo veoma "nezrelo i detinjasto", jer tada i jesmo to dete koje oseća ono što oseća i konačno to oseća naglas.

Kako da znate da je vaše unutrašnje dete povređeno?

Svako od nas na svoj način procesuira emocije i ispoljava različite simptome ali ukoliko imate neki od navedenih simptoma, možda bi bilo dobro da preispitate kako je vaše unutrašnje dete:

• Često ste u emocionalnoj neravnoteži

• Nedostaje vam samopouzdanja

• Smatrate da niste dovoljno vredni

• Suočavate se sa poremećajima u ishrani

• Samopovređivanje

• Zavisnosti

• Imate problem sa samopoštovanjem i postavljanjem granica

• Poremećaji u ishrani

• Imate lošu sliku o sebi

• Poremećaji u intimnosti

• Imate nalete pasivne ili aktivne agresije

• Imate osećaj da ste žrtva

• Preokupirani ste da ostvarujete super dostignća

• Preveliki ego

• Opsesivno ponašanje

• Hronična anksioznost ili strah

• Nezdravi odnosi sa drugima

Iscelite dete u sebi!

Način na koji pristupam radu sa unutrašnjim detetom kod klijenata je nežan i holistički.

1. Upoznavanje - Klijent se upoznaje sa svojim unutrašnjim detetom. Otkriva gde je, nežno mu se obraća i stiče njegovo poverenje. Sagledava njegove želje, potrebe, strahove, nadanja. Šta je ono što ne želi? Šta je to što želi više ili što mu nedostaje?

2. Proživljavanje - Klijent se povezuje sa osećanjima koja nosi njegovo unutrašnje dete i dopušta da izađu na površinu, da ih oseti i doživi. To je možda najteži deo rada, jer se konačno suočavamo sa svim onom neželjenim emocijama koje smo zakopali duboko. Ali kada dopustimo da izađu iz skrivenih dubina, osećaj postaje lakši. Klijenti najčešće opisuju da se tokom ove faze osećaju užasno ali nakon što otpuste sve teške emocije koje nose godinama, konačno osećaju slobodu.

Vežba

Pripremila sam za vas vežbicu koja će vam pomoći da se povežete i bolje razumete dete u sebi. To je ujedno i prvi korak ka isceljenju.

1. Pronađite fotografiju vas, kada ste bili mali (imali ste između 3 i 6 godina). Uzmite je u ruke, pogledajte sebe.

2. Dobro osmotrite okolinu na fotografiji, , izraz lica tog deteta, pogledajte ima li koga još na fotografiji.

3. Nežno pozdravite dete i pitajte ga: „kako si?“

4. Zastanite i oslušnite šta vam odgovara. Da li postoji nešto posebno što želi da podeli sa vama, pitajte ga.

5. Objasnite mu da ste tu za njega, da ga razumete. Da možda sada ne razume mnoge stvari ali da je drugačije kada odraste.

6. Recite mu da ga volite. Ponovite mu da ga volite. I osluškujte kako ta rečenica rezonuje sa vama dok je izgovarate svom unutrašnjem detetu. Da li ste u skladu sa njom ili ne?

Možete se narednih nedelja družiti sa tom fotografijom, možete češće pričati sa detetom u vama. Kada saznate šta mu je potrebno, osmislite način da to pružite sebi.

Isceljenje otpočinje prihvatanjem. Kada prihvatimo sve delove sebe, i pružimo im ljubav, mehanizam isceljenja se pokreće sam, jer ono je naša prirodna osobina.

Pišite mi uvide i pitanja putem u komentarima ili putem mejla ili instagrama.

Ukoliko mislite da vam je potrebna dodatna podrška u radu sa potisnutim emocijama, možemo zakazati besplatni koučing razgovor kako biste se upoznali sa mogućim opcijama za rad na sebi.

A ukoliko smatrate da nekome može ovaj tekst biti koristan, podelite ga <3

Želim vam ljubav i mir.

Anja