Svrha bez strasti ostaje želja | koučing pitanja za život sa svrhom
Updated: Nov 16, 2022
Ovaj blog nije samo za čitanje, ukoliko želite zaista da vam doprinese, izdvojite vreme samo za ovo, pripremite papir i olovku, osamite se i iskreno odgovorite na pitanja.
Kada bi vaš posao bio vaš poziv, imao poseban smisao za vas i mogao da bude bilo šta, šta bi to bilo?
Razmislite kako možete da rastete uz taj poziv? Kako možete da doprinesete? Zašto vam je to važno? Ko ste vi tada? Zatim razmislite koliko je to daleko od posla kojim se trenutno bavite? Ako je veoma blizu, bravo vi ste među malobrojnim ljudima koji rade ono što vole i koji su 365 dana u godini na godišnjem odmoru. Ako je predaleko, razmislite šta dobijate ukoliko ostajete tu gde ste? Šta gubite ukoliko ostajete tu gde ste? Šta gubite ukoliko biste propustili da u ovom životu živite svoju svrhu? Koja je cena vašeg poziva i da li ste spremni da je platite? Ukoliko odlučite da jeste, postavite kao cilj "život sa svrhom". A o tome kako se postavlja takav cilj, pisaću vam uskoro.
Veliki broj ljudi tačno zna šta ne voli, šta ne želi, samo je manji broj onih koji imaju jasnu viziju svog života. Bez te vizije džaba je sve. Ako ne znate kuda idete, nije važno da li ćete krenuti ili skrenuti levo ili desno, da li ćete se vrteti u krug, ništa nije važno jer vam jednostavno nije dovoljno važno.
Malo je onih koji se rode i znaju zašto su se rodili, znaju tačno šta žele u životu da budu, da rade i uspevaju da istraju u tome radeći i živeći svoju svrhu. Većina ljudi ima interesovanja, ali često većinu tih interesovanja odbaci još u detinjstvu zbog raznih uverenja, najčešće onih koje su primili iz najbollje namere svojih roditelja, staratelja, učitelja, uticajnih osoba: “Nemoj mnogo da sanjaš”, “Od toga se niko ‘leba nije najeo”, “Ne zanosi se mnogo”; “Pusti sada to (svoje interesovanje) završi ti fakultet, pa onda radi šta hoćeš”…
Ne mogu da vam opišem koliko ljudi poznajem da su nezadovoljni poslom koji rade, da su u stvari želeli da se bave potpuno drugim poslom, ali nisu dovoljno verovali da mogu ili da je moguće. Mnogo je onih kojima su snovi ukradeni ili ostali sakriveni na nekom dubokom i nepristupačnom mestu.
Ko nam krade snove?
Veoma rano sam naučila da čitam i uglavnom su me zanimale enciklopedije. Sve informacije sam upijala i čekala da nam neko dođe u goste kako bih veoma "suptilno" i "nenametljivo" održala "kratko" predavanje o svemu što mi je tog momenta bilo fascinantno.
Svima sam bila slatka i zanimljiva, i stalno su govorili da sam "rođena za scenu". Uživala sam u tome da predajem, omiljena igra pored "Lekara" i "Pevanja" mi je bila "igra škole". U međuvremenu sam pod pritiskom okoline, iskustava i saveta drugih više ili manje uspešno potiskivala svoja interesovanja. Tu i tamo su izlazila na videlo kada sam imala neku zanimljivu temu da ispredajem svojim prijateljima (koje volim najviše na svetu, jer uživaju da me slušaju i kada je tema nešto što ih uopšte ne interesuje <3)
Pokušavala sam da uverim sebe u to koja je profesija prava za mene, isplativa, tražena i sve ostalo što je "realno" a što je tako daleko od onoga što sam ja.
Kada sam se prisetila ko sam ja, kada sam se vratila na početak i poverovala da mogu da budem ono što jesam, da živim svoju svrhu, učim i delim znanje sa drugima, i svoju strast pretvorim u profesiju, moj život je prerastao ovu i prešao u potpuno drugu dimenziju.
Ja stvarno verujem da kada radimo nešto iz srca i sa strašću da je neminovno da ćemo postati majstori u tome, jer ulažemo svoje vreme i trud u usavršavanje veštine. A kada smo majstori, onda svi žele da kupe naše proizvode ili ono što je naša usluga ovom svetu.
Pa onda, ko nam to krade snove?
Dobro pitanje, razmislite o tome.
Jesmo li mi oni koji odbacujemo svoje snove ili su nas drugi uverili da je pogrešno sanjati. Da li znate da su sva najveća umetnička dela, najfascinantniji izumi, najuticajnije knjige, jednom bile san u koji je neko poverovao. To interesovanje se pretvorilo u strast, strast u posvećenost za pretvaranjem misli u materiju i nakon nekoliko padova, ustajanja i neodustajanja, iz čarobne kuhinje univerzuma proistekao je proizvod iz snova.
Kažu da najveći uspesi nastaju iz najvećih strasti. Kada interesovanje pređe u strast na dobrom smo putu da otkrijemo svoju svrhu. Ako je naša svrha ono za čim gajimo ogromnu strast, imaćemo šansi da je živimo i iz svojih postignuća doprinesemo svetu oko nas.
Ako ne znate, verovatno intuitivno osećate da je meta cilj (cilj nad ciljevima) svih nas doprinos i naša ostavština, kada otkrijemo šta je to što želimo da stvorimo i čime želimo da doprinesemo, i spremni smo da se prepustimo tome, počećemo da živimo svoju svrhu.
Odakle god da krenemo ako idemo u pravcu svoje svrhe stići ćemo tamo gde treba da stignemo.
Ako razmišljate o promeni posla ili pokretanju posla… o bilo kakvoj promeni u svom životu, razmislite dobro šta želite za sebe umesto onoga gde ste i sa čim niste zadovoljni? Ko želite da postanete? Šta ta osoba koja postajete veruje, šta joj je važno i zašto joj je važno? I šta je ono što je vaša strast?
Sjajan tekst,meni baš ovo treba.Hvala😀❤️🌺